Agelast podcast

Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/
Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev
Metamorfoza leptira jedan je od najfascinantnijih procesa u prirodi, a čak ni nauka još uvek ne može da ga razume u potpunosti.
Unutar lutke, stadijuma između gusenice i leptira, gusenica se potpuno razgradi, a sve što ostane je tečnost u kojoj su razbacane pojedinačne ćelije. Iz te tečnosti, leptir se izgradi od nule: sva tkiva, svi organi, delovi tela, krila. Nedavni eksperimenti su pokazali nešto još neobičnije: pamćenje gusenice se prenosi na leptira koji iz nje nastane, pa čak i na njegovu sledeću generaciju.
Leptiri na Zemlji postoje više od 300 miliona godina, a nastali su u periodu karbona, pre pojave dinosaurusa. Danas su jedni od najvažnijih bioindikatora stanja ekosistema. Na osnovu prisustva ili odsustva određenih vrsta, naučnici sa velikom preciznošću mogu da utvrde kakvo je zdravlje staništa i koliko su ozbiljne posledice intenzivne poljoprivrede, klimatskih promena ili gubitka podzemnih voda. U Srbiji su tri vrste leptira proglašene regionalno izumrlim, a populacije čak i u zaštićenim područjima beleže dramatičan pad.
Leptiri su fascinirali ljudske civilizacije i mnogo pre pojave nauke. Starogrčka reč za leptira je psihe, što istovremeno znači i duša. U astečkoj kulturi, leptiri su smatrani dušama najhrabrijih ratnika i njihovo ubijanje bilo je nezamislivo. Nezavisno od kontinenta i epohe, leptiri su u gotovo svim civilizacijama simbolizovali ljudsku dušu i ponovno rođenje.
O evoluciji, biologiji, kulturnoj istoriji i ugroženosti leptira, u novoj epizodi podkasta razgovaramo sa dr Milošem Popovićem, lepidopterologom i ekologom iz Zaječara.
Zaposlen je kao viši naučni saradnik na Departmanu za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu, a doktorirao je na temu populacione ekologije močvarnog mravnika, vrste leptira koju je sa kolegama prvi put pronašao u Srbiji kod Subotice 2012. godine.
Jedan je od pokretača aplikacije „Biologer“, najveće otvorene baze podataka o biodiverzitetu u jugoistočnoj Evropi, i koautor predstojeće Crvene knjige dnevnih leptira Srbije. Član je udruženja „Eko Istok“, koje se trenutno bori za zaštitu klisure reke Timok i sprečavanje otvaranja rudnika bakra u neposrednoj blizini UNESCO-vog nalazišta Felix Romuliana kod Zaječara.
O Biologer inicijativi:
https://info.biologer.org
https://biologer.rs
Biologer Android aplikacija:
https://play.google.com/store/apps/details?id=org.biologer.biologer
Izvorni kod Biologer aplikacije:
https://github.com/Biologer
FB stranica o leptirima:
https://www.facebook.com/groups/butterflyserbia
Info za ljude koji žele da se pridruže brojanju leptira:
https://info.biologer.org/sr_latin/posts/butterflies-15-minutes/
Metamorfoza zajednica za monitoring leptira u Srbiji:
https://metamorfoza.substack.com
WhatsUp grupa projekta monitoringa leptira u Beogradu:
https://chat.whatsapp.com/LSRrYlTIeED8d3Blv65A3j
Sajt ekološke inicijative "Timočka buna":
https://timockabuna.org
Pronađite našeg gosta na društvenim mrežama:
https://www.facebook.com/gpopac/

https://www.facebook.com/biologer.team/

https://www.instagram.co...

Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/
Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev
Muhammed Muheisen je dvostruki dobitnik Pulicerove nagrade, najprestižnijeg novinarskog priznanja na svetu. 
Petnaest godina je radio za Associated Press kao jedan od njihovih glavnih fotoreportera, pokrivajući izraelsko-palestinski sukob, rat u Iraku, Jemensku revoluciju, Arapsko proleće, građanski rat u Siriji, izbegličku krizu širom Evrope, sahranu Nelsona Mandele i desetine drugih velikih događaja širom sveta. Časopis Time ga je 2013. proglasio najboljim agencijskim fotografom na svetu. 
U Srbiju je prvi put došao 2017. godine, kada je u napuštenim skladištima iza Glavne železničke stanice u Beogradu fotografisao stotine maloletnih izbeglica bez pratnje, dece starosti od osam do šesnaest godina, koja su sama pešačila iz Avganistana i Pakistana do Evrope. Drugi put je došao nedavno, na otvaranje svoje izložbe fotografija „Trenuci u vremenu", kojom predstavlja život izbeglica širom sveta.
Ključna prekretnica u njegovoj karijeri desila se kada je odlučio da objektiv „okrene na drugu stranu“. Umesto eksplozija i tenkova, fokus je pomerio na fotografisanje ljudi koji nastavljaju da žive usred ratnih sukoba: njihovu otpornost, hrabrost, trenutke radosti koji opstaju i u najtežim okolnostima.
Nakon petnaest godina dokumentovanja sukoba, izbegličkih kriza i života u ratnim zonama, Muheisen je napustio jednu od najmoćnijih novinskih agencija na svetu, zbog toga što, kako kaže, više nije mogao samo da posmatra. Zajedno sa suprugom je osnovao fondaciju Everyday Refugees, kroz čiji rad se danas vraća u zajednice koje je fotografisao, i pomaže im na različite načine. Profesionalni put je nastavio kao fotograf National Geographic-a, gde radi i danas. 
O odrastanju u Jerusalimu usred sukoba, fotografiji kao terapiji i misiji, ceni koju fotoreporter plaća za izveštavanje iz ratnih zona, iskustvima sa terena, moralnim dilemama, i o tome zašto je napustio jednu od najmoćnijih novinskih agencija na svetu da bi pomagao ljudima koje fotografiše, sa Muhammedom razgovaramo u novoj epizodi podkasta.
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Audio: Marko Ignjatović
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_

Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/
Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev
Ovoga puta fokus je na važnosti, održivosti i problemima sa kojima se suočavaju upravo lokalni mediji. Lako je govoriti o centralnim i nacionalnim medijima koji su skoro uvek u fokusu šire javnosti dok se važnost i uloga lokalnih medija često prenebregava u toj jednačini. Sa druge strane, pritisci, finansijski problemi, kao i njihova presudna uloga u informisanosti i koheziji javnog prostora ostaje zanemarena.
Kako biti istovremeno finansijski održiv, nezavistan i odgovarati na pitanja lokalnih zajednica u vremenima kada pritisci, posebno u manjim sredinama redovno idu i do interpesonalnog nivoa? Lokalni mediji su najčešće mesto gde buduće velike medijske ličnosti stasavaju, ali se veoma teško zadržavaju u nemilosrdnim tržišnim uslovima.
Gosti u ovoj epizodi su nam predstavnici medija iz tri regiona, a to su:
1. Slobodan Krajnović, 021 iz Novog Sada
2. Vitomir Ognjanović, Južne vesti
3. Jovanka Nikolić, Glas Šumadije
Ova epizoda podkasta je nastala u okviru UNESCO projekta „Izgradnja poverenja u medije u Jugoistočnoj Evropi: Podrška novinarstvu kao javnom dobru“, koji finansira EU.
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Audio: Marko Ignjatović
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_

Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/
Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev
A1: https://a1.rs/privatni
Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook:  / mazdasrbija
3. Instagram:   / mazda.rs
Svi pauci su otrovni, ali oko 90% njih ima toliko slab usni aparat da ne može da probije ljudsku kožu. Oni koji mogu, svesno kontrolišu da li će pri ujedu da ispuste otrov i u kojoj količini, jer za njegovu proizvodnju troše ogromne količine energije.
Paučina, jedno od najvećih čuda prirodne arhitekture, smatra se jačom od čelika, otporna je na bakterije i nerastvorljiva u vodi. Pauci nemaju krila, ali lete, tako što ispuste dugačku nit paučine i puste da ih vetar nosi. Na takav način, mogu da prelete i na stotine kilometara.
Pauci su najbrojniji kopneni beskičmenjaci na planeti i nastanjuju sve ekosisteme osim Antarktika. Opisano je više od 53.000 vrsta pauka, a samo u poslednjih 20 godina, u svetski katalog je uneto više od 14.000 novih. U Srbiji ih je zabeleženo oko 750, dok bi stvarni broj trebao da bude mnogo veći, zbog toga što ogromni delovi zemlje nikada nisu sistematski istraženi.
Vrste poput crne udovice i tarantule vekovima izazivaju strah i divljenje među ljudima, što je dovelo do stvaranja brojnih mitova i narodnih rituala, ali i do naučnih otkrića koja su još neverovatnija od bilo koje legende.
O fascinantnoj biologiji, evoluciji i zabludama koje prate jednu od najstigmatizovanijih grupa životinja na svetu, u novoj epizodi podkasta razgovaramo sa dr Gordanom Grbić, biološkinjom i arahnološkinjom iz Novog Sada.
Biologiju je diplomirala na Univerzitetu u Novom Sadu, gde se specijalizovala za zaštitu životne sredine. Doktorirala je na temu paukova Subotičke peščare, gde je sa timom sakupila više 23.000 primeraka pauka i popisala 225 vrsta, od kojih je 30 prvi put pronađeno u Srbiji.
Vodila je istraživanja i na Fruškoj gori i Deliblatskoj peščari, koristeći paukove kao bioindikatore stanja ekosistema i kao dodatne argumente za zaštitu staništa.
Jedna je od osnivačica udruženja „Paukovi Srbije“ i trenutno je jedina arahnološkinja u Srbiji, nakon što su svi ostali stručnjaci za paukove napustili zemlju.
Saznajte više na sajtu: http://www.paukovisrbije.com/
                                       https://www.facebook.com/paukovisrbije/

Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Audio: Marko Ignjatović
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https:...

Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/
Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev
A1: https://a1.rs/privatni
Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook:  / mazdasrbija
3. Instagram:   / mazda.rs
Mobilni telefoni, internet, automobili, medicinski uređaji, sateliti, veštačka inteligencija: ništa od toga ne bi postojalo bez tranzistora, komponente koju ne možemo da vidimo golim okom, a koja se nalazi u svemu što koristimo.
Ako bi neko u budućnosti proučavao naše doba i pokušao da ga imenuje po materijalu koji ga je oblikovao, onako kako mi govorimo o kamenom, bakarnom ili bronzanom dobu, verovatno bi ga nazvao dobom poluprovodnika. Poluprovodnici su materijali poput silicijuma i germanijuma od kojih se prave tranzistori, a koji su osnova svakog mikročipa.
Današnji mikročip, veličine otprilike jednog kvadratnog centimetra, sadrži oko 100 milijardi tranzistora. Svaki od njih je elektronski prekidač koji može da bude uključen ili isključen, a ta dva stanja, kodirana kao jedinica i nula, čine osnovu celokupnog digitalnog sveta.
Tranzistori se na silicijumsku pločicu graviraju postupkom fotolitografije, korišćenjem svetlosti iz ekstremnog ultraljubičastog spektra. Uređaj koji to radi zove se steper, a proizvodi ga samo jedna firma na svetu, holandski ASML. Ovaj uređaj košta pola milijarde dolara, a proizvođaču je zabranjeno da ga prodaje kompanijama iz Kine.
O tome kako funkcionišu poluprovodnici i tranzistori, kako se proizvode mikročipovi, zašto su došli do fizičke granice razvoja, te šta to znači za veštačku inteligenciju i budućnost tehnologije, u novoj epizodi podkasta razgovaramo sa dr Vladimirom M. Milovanovićem.
Redovni je profesor na Fakultetu inženjerskih nauka Univerziteta u Kragujevcu. Diplomirao je na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, a doktorirao je na Tehničkom univerzitetu u Delftu u Holandiji, gde se bavio fizikom i modelovanjem poluprovodničkih naprava.
Radio je kao postdoktorski istraživač na Tehničkom univerzitetu u Beču, a potom je dve godine proveo na Kalifornijskom univerzitetu u Berkliju, jednom od vodećih centara za istraživanje poluprovodnika u svetu. Bavi se projektovanjem integrisanih kola, poluprovodničkim procesima i efikasnim implementacijama algoritama veštačke inteligencije.

Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Audio: Marko Ignjatović
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_